Bez maštanja i zabluda, uspona i podova, pobeda i poraza, iluzija i velikih nada... nijedna individualnost, ali nijedna zajednička družina talentovanih ljudi nije stigla do željenih ostvarenja. Grupa zanesenjaka na čelu kluba pred početak sezone (uostalom kao i nekoliko prethodnih), u veoma teškom finansijskom momentu, imala je samo jednu želju:opstanak (i u rezultatskom i u egzistencijalnom smislu).

Sedmu sezonu zaredom takmičenja u Međuopštinskoj ligi Aranđelovac-Topola fudbaleri Sloge su okončali na 7. mestu sa 44 osvojena boda, ostvarivši skor 14 pobeda, 2 nerešena ishoda i 10 poraza (uz gol razliku 59:49). To je najbolji učinak Zagoričana (kada je bodovni saldo u pitanju) od kada učestvuju u ovom rangu takmičenja. 

Ekipa sastavljena od većine Zagoričana (i pored promenljive forme koju je prikazivala) zasluženo je ostvarila plasman u prvoj polovini tabele. Na 13 utakmica na svom terenu fudbaleri Sloge su zabeležili 10 pobeda, jedan remi i dva poraza (uz gol razliku 37:18). Bodove iz Zagorice odnele su ekipe Mladog Rudara (1:2), Proletera (0:2) i Kopljara (1:1). Sa gostovanja Zagoričani su doneli 13 bodova. Pobedili su u Božurnji (1:4), Misači (0:4), Žabaru (0:2), Blaznavi (0:1) i remizirali u Aranđelovcu sa ekipom Šamota (1:1), pa je učinak u ovoj kategoriji 4 pobede, 1 remi i 8 poraza,( uz gol razliku 22:31). Ove sezone nastupilo je 25 igrača.U listu strelaca upisalo se 12 fudbalera, a njih 14 imalo je  bar jedno dodavanje koje je prethodilo golu.

Nepokolebljiva odanost i privrženost, žestoka posvećenost igrača bili su dovoljni argumenti u borbi za očuvanje onih pomalo zaboravljenih vrednosti fudbala (i sporta uopšte) kao što su dostojanstvo,viteštvo, fer-plej... Upravo zbog toga Zagoričani su uspešno odolevali sve češćoj pošasti, igranju "tri za tri". Treba reći da u toj borbi nisu bili usamljeni. Nažalost, ne mogu se ni pohvaliti podrškom većine ostalih klubova, od kojih su zbog toga okarakterisani kao nekakva "čudna bića" (vaspitanje ne dozvoljava da upotrebim odgovarajuću reč).

Poštene igre kluba na svim nivoima meštani su prepoznali, pa su mečeve posećivali (za uslove ove lige) u impozantnom broju. Zahvaljujući njihovoj dobroj volji, ali i donaciji lokalne samouprave i Sportsko saveza, u ovoj sezoni klub je koristio (još nedovršene, ali funkcionalne) prostorije. Uspešnu sezonu kluba upotpunila je činjenica da su Zagoričani u sezoni za nama (u izboru FSO Topola) imali najboljeg igrača lige i zaslužnog sportskog radnika. 

Ciljevi uprave trebalo bi da budu očuvanje postojećeg igračkog kadra, dovođenje adekvatnih pojačanja (ne bi li ekipa bila konkurentna bar večini timova u ligi), zatim normalno funkcionisanje kluba i naravno uvek obavezno opravdavanje statusa kluba dostojnog svakog poštovanja.