Na Vikipediji piše da je Deda Mraz izmišljen lik koji donosi deci poklone za Božić i Novu godinu. Uobičajena predstava Deda Mraza je da je on stariji bradati čovek obučen u crveni kaput koji leti sa saonicama koje vuku irvasi sa torbom punom poklona za dobru decu. U mašti sve dece sveta, pa i odraslih koji su mladi u srcu, dobroćudni dekica je nada da mogu biti obradovani poklonima ili ispunjenjem ličnih želja.

Tradicionalno, na kraju svake godine sa Deda Mrazom proćaskamo i rezimiramo učinak srpskog fudbala, baveći se predviđanjima za narednu godinu. Na satiričan i bajkovit način prizivamo u pomoć svemogućeg dekicu koji na kraju godine krstari nebeskim kočijama ispunjavajući želje, deleći poklone... Uzdamo se u njegov mrazovski autoritet, ali ga ne sledimo, dosta površno sve to prihvatamo i na kraju ostanemo razočarani. Rešili smo da mu se obratimo na tradicionalan način, pismom adresiranom na finskom u Laponiju. Nismo dugo čekali na odgovor i prenosimo vam fragmente, razmenu mišljenja i savete za naš najpopularniji sport.

Čuveni bradonja je pre godinu dana mnogo toga lepog poželeo, pitanje je šta smo mi od toga ostvarili, sudeći po rezultatima nismo daleko odmakli od prethodne godine. Pre svega, treba ga temeljno upoznati sa našom sumornom stvarnošću i neuspešnom 2025. godinom, u kojoj fudbal odavno nije rezervisan samo za vikende, jer se jedno kolo igra i po tri-četiri dana, uključujući i radne dane.

Pođimo od reprezentacije koja nam je servirala veliko razočarenje i nije uspela da se plasira na predstojeće Svetsko prvenstvo. U konkurenciji sa Engleskom potajno smo gajili nade da bar možemo do baraža, ali avaj, Albanci su nam servirali neprijatno iznenađenje i zacementirali nas na bezvrednom trećem mestu u grupi. Selektor Dragan Stojković Piksi dugo je bio na kormilu i na kraju nije se pokazao velikim, nije otišao posle debakla protiv moćnih Engleza, nego je doživeo blamažu i pod pritiskom javnosti, teška srca, odstupio. Veru u naš reprezentativni fudbal donekle je vratio opstanak u “A” grupi Lige nacija i pobeda u baražu nad Austrijom. Koja vajda, kada fudbaleri iz podalpske zemlje idu u SAD a mi ne. Ako ništa drugo Deda Mraz je svojim nebeskim autoritetom ubedio novog selektora Veljka Paunovića da se prihvati nezahvalnog posla. Radiće na duge staze i trebaće dosta strpljenja da se nešto što je godinama degradirano postavi na zdrave noge. U svesti nam je Veljkova svetska titula od pre deset godina, ali to su bile drugačije okolnosti, znatno mlađi igrači... Imaće deset meseci do prve zvanične utakmice da formira široku bazu i selektira najbolji tim.

Izbor najboljih pojedinaca na kraju godine bio je dosta skroman i devalviran dodatnim priznanjima. U redovima neuspešnih na površinu je isplivao borac bez mane i straha - Nikola Milenković, koga je prošle godine priznanje nepravednio zaobišlo. Dogodio se presedan i prvi put je nagrada za najboljeg trenera dobila jedna dama, Lidija Stojkanović, selektorka ženske reprezentacije, koja je devojke odvela u “A” grupu Lige nacija.

Godinu na izmaku nećemo pamtiti po dobrom na međunarodnoj klupskoj sceni, sa čim je saglasan i Laponac. Od četri kluba čast da brani ugled našeg fudbala sveo se tradicionalno na Crvenu zvezdu, koja se morala zadovoljiti učešćem u grupnoj fazi Lige Evrope. Naš sunovrat na listi koeficijenata se nastavio i od nekadašnje 11. pozicije zaustavili smo se na 22. mestu, sa pretnjom da prvak krene od prvog kola kvalifikacija. Da ne pominjemo da su Zvezda i Partizan ostali bez značajnog finansijskog kolača.

Popularni bradolja godinama ukazuje na greške koje svesno pravimo i tonemo sve više u blato. Dva profesionalna ranga i lige mlađih kategorija preplavili su stranci sumnjive vrednosti. Doduše većina dolazi za siću i Srbija im je prolazna stanica za neke manje važne lige Starog kontinenta. Izuzetak je Zvezda sa višemilionskim transferima. Mladi igrači sa našeg podneblja su pogodno tle za razvoj talenata. Deda Mraz žali što pored toliko perspektivnih igrača postajemo eldorado za strance sumnjive vrednosti. Na račun njih, naša deca uzaludno čekaju šansu, gube strpljenje, padaju u prosečnost i na kraju dižu ruke od ozbiljnog bavljenja fudbalom. Surova trka za bodove gurnula je naderenu decu u drugi plan i najčešće odlaze na pozajmicu, dvojnu registraciju, ili završe u amaterskom rangu. Dedica ne može da se načudi da i dalje forsiramo neuspešno bonus pravilo. Na prste jedne ruke mogu se izbrojati mladi igrači koji su se na ovaj način afirmisali i skrenuli pažnju na sebe. Klubovi nisu gadljivi na evre i za milionske ponude spremni su da ih prodaju pre nego što ispolje pun potencijal. U takvim okolnostima gubitnici su igrači u najboljim godinama, koji najčešće sede na klupi i imaju ograničene minute na terenu.

Dedica nas uporno pritiska reorganizacijom liga u cilju boljtka i koncentracije kvaliteta. Tome pristupamo previše oprezno, otpori su sa raznih strana, postoje razni interesi, politika se umešala... Nova garnitura u FSS je pokrenula stvari sa mrtve tačke i od naredne sezone elita će se postepeno smanjivati u skladu sa našom stvarnošću. Biće velikih tumbanja, u preglomaznoj ligi vladala je uspavanka i sada će se za svoju sudbinu zabrinuti neki višegodišnji članovi Suprlige. Četiri kluba na kraju napuštaju prvi rang a pravi karambol odvijaće se u Prvoj ligi. Čak 10 klubova igra će u plej-autu, od toga šest se seli u amaterski rang. Jednom rečju, pola lige od naredne sezone promeniće imena.

Superliga je postala nezanimljiva i lako predvidljiva. Zvezda već sedam sezona ne prepušta tron. Mladi sastav Partizana je iskoristio umor i slabije rezultate Zvezde u ligi i vinuo se na vrh tabele, sa malim šansama da moćnim komšijama pokvari račun. Ostali se bude kao Vojvodina, Novi Pazar, naročito Železničar i Radnik, ali i dalje zaostaju za vodećim dvojcem. Mngo će vode proteći Savom i Dunavom dok se ne bude desio presedan i neko treći se umešao u borbu za titulu. Za boljitak su neophodna stabilne finansijska podrška, dok toga nema vladaće opšta besparica a mi ćemo se zadovoljavati sa skromnim dometima. Višemilionska dugovanja, u kome naročito prednjači Partizan (42 miliona evra) kome država, na dedino čuđenje, priskače u pomoć kad treba da se plati UEFA monitoring ili izgubljeni sudski procesi. U Zvezdi je sasvim druga situacija i kako kažu imaju obavezu na nedospeli dug, dospeli dug je nula (na računu imaju sedam miliona evra). Kazna FIFA i pritisak monitoringa UEFA primoravaju klubove na štednju, prebijanja duga i dr. Štа da kažemo o problemima drugog ranga i štrajku fudbalera Dubočice, šta im vredi što imaju najlepši stadion kad su fudbalski siromasi.

Po nepisanom pravilu kad se pominje regularnost prstom se upire u delioce (ne)pravde. Oni su nekako najbliži, nalaze se na vetrometini, nezaštićeni i lako je loviti njihove greške. Nova garnitura u Pazovi pribegla je revolicuionarnom rešenju iprvi put angažovala stranca Italijana Dominika Mesine za predsednika Sudijske komisije. Na ovom nam je aplaudirao nebeski dedica, dosadašnja iskustva su pozitivna i drastično su smanjili broj pritužbi klubova.

Vozač nebeskih kočija podržava trenersku struku, ali im to ništa ne pomaže. Trenerska seča nastavljena je i protekle jeseni, 22 stručnjaka je izgubilo i isto toliko dobilo posao. Prednjačili su Radnički (Niš), Vojvodina, Napredak, IMT-e... Samo Javor Matis, Železničar, Radnik i OFK Beograd (Krunić se seli u predsedničku fotelju) nisu menjali. Srbija je rekorder u Evropi po broju smenjenih trenera i po tom pitanju ništa se nije promenilo. Bradonju posebno deprimira činjenica da o struci odlučuju nekompententni čelnici klubova. Gazde osim novca ili političkog uticaja, nemaju plan, niti program u kom pravcu klub treba da se razvija.

Dedica se radovao postavljanju moderne hibridne podloge koja će stvoriti regularnije uslove za odigravanje mečeva.

Na kraju Deda Mraz nije zaboravio verne navijače, kojih je sve manje na tribinama. Direktni prenosi i hladno vreme su oterali i ono malo publike, tako da prazni stadioni zlokobno izgledaju!