Sve sam to osećao, dok sam dobijao poruke na kraju od predsednika Slaviše Svilarova koji je parafrazirao moju najavu i napisao samo “Pooobedaaa, iskopali smo rudu”!! A Dušan Dimitrijević, Marka nisam mogao da čujem, radostan prekidajući razgovor primajući  čestitke rekao mi je “svi su ga odigrali. Bili su jaki, mnogo jaki, spremniji, sigurni u sebe…”
 Eto to su rekla dva prva čoveka Kluba koji ne ostavljaju svoje momke već su na svakoj utakmici sa njima i tako još više pojačavaju tu enegiju, taj “vez” to “kolo” !

Markovi momci su pobedili Kolubaru, ekipu kojoj je bilo “vruće” i koja je očekivla da će “ruda” ipak ostati u Lazarevcu. Ipak nije.

 A kako nije i ko je “krivac” čuli ste! Detalje možete da pogledate na početku teksta. Mi ne prepričavamo rezultat i ne pišemo dve rečenice kako bi  navodno “pokrili” utakmicu, kako bi izgledalo da su aktivni.

Mi smo sve vreme gledali meč preko “sport uživo,” , čak i drhtali u nekim trenucima , ali smo verovali u momke.

 A počelo je u znaku domaćih, da bi Djonlić smanjio na 4:2, a Simić i Sinjelić, koji su bili najveći problem, podigli na 7:2. U prvoj četvrtini  domaći su vodili do 15. minita   kada j Matović “carovao” pod košem  i zajedno sa Djonlićem i Rašićem “uzeo goste pod svoje” bilo je 28:21.  Uspeli smo do kraja prvog dela da sačuvamo vodjstvo, jer smo bili sigurniji, mirniji, borbeniji, bolji u odbrani, precizniji u napadu.

Na odmor se otišlo sa lepom razlikom od sedam koševa , što je omogućilo da se mirno dogovara u svlačionici i sprema taktika za odlučujući period. Pirot je redovnu “žutu minutu” srećom imao u trećoj četvrtini kada su gosti u 27.minutu preokrenuli na 57:56.

Medjutim, kratkog daha bilo je sve to, jer je “furija” krenula kada je bilo najvažnije. Dalekometna paljba je krenula. Trojke su “uvaljivli” veteran Stojanović, Radulović dve, Raške, onda Djonlić i Raške “vezano”  za 79:90, ponovo Stojanović u poslednjem minutu pogadja slobodna bacanja  i Sindjelić ubacuje na kraju tu utešnu trojku.

Semafor je izgledao prelepo, bio je sav pirotski, 92:83 za Markove momke! Dar  za lekciju koju su održali u svim elementima košarke..

U čemu je posebna vrednost  ovog tima, ovih mladih ljudi!?  Vrednost je u onim ljudskim osobinama koje krase ove momke. A to je, pripadnost Klubu, ogromna želja, drugarstvo, borba “jedan za drugog” sloga koja vlada na treningu, u gradu, na putovanju i konačno na utakmicama.

Momčine, nema lepšeg u subotnjim večerima od vaših pobeda. Ajmo dalje tako. Život je čudan, lepo je postalo ponekad prava retkost.

Vi nam to darujete, zato postajete POSEBNI!

Slaviša, Bato, Djela, Marko, momčine, srećan put ! Spakujte  “kolubarsku zlatnu rudu”  i donesite je. Nastavljamo dalje na sledećim utakmicama. Furija neće da utihne.! Šare će se tkati i na našem “razboju” u Hali Kej!!

Druga liga Srbije 10. kolo:  Lazarevac : Kolubara – Pirot  83:92  (17:16, 23:30, 23:17, 20:29)