Uvijek su dosta egzotični ali su znali praviti i rezultate. Sada sem egzotike i iskustva, teško mogu nešto ponuditi.

Foto: Fiba

Selekcija Angole prvi je rival reprezentacije Srbije na ovogodišnjem Mundobasketu. To bi bez pretjerivanja trebao biti trening za ekipu Saše Đorđevića. 

Angola je znala iznenaditi. Oni su 2006. godine igrali drugu fazu Mundobasketa. Tada su u grupi dobili Japan, Novi Zealnd i Panamu. Na raju su u osmini finala ispali od Francuske. Četiri godine kasnije opet su prošli grupu. Tada su takođe igrali sa Srbijom. Angola je te 2010. godine izbacila Nijemce u grupi dok je kasnije ispala od Amerike.

Neki igrači sa ta dva prvenstva i sada su tu. Veoma veoa su iskusni i više liče na veteransku ekipu. Mingas ima 40 godina, Sipriano ima 37 godina, iskusan je i naturalizovani Mur a tu je i Morais. Tu je i jedan dobro poznat igrač selektoru Đorđeviću. Janika Moreiru je trenirao prošle sezone u Virtusu. Veliki udarac Angoli je taj što nema Bruna Fernanda. Bruno je izuzetno talentovan košarkaš i predstavlja perspektivu za budućnost.

Međutim, zaista su tanki što se kvaliteta tiče. Čak i na svo kontinentu nisu tako dominantni. Na poslednjem Afrobasketu ispali su u četvrtfinalu od Senegala. Same kvalifikacije su prošli bez problema. Međutim, kvalitet timova na Mundobasketu je mnogo veći i samim tim je pitanje šta uopšte Angola može.

U samoj pripremama za Mundobasket, Angola je ostvarila samo jednu pobjedu. Dobili su ubjedljivo šaren sastav Hrvata. U neizvjesnim završnicama su gubili od Češke i Portorika  što i ne zvuči loše. Ali rutinski poraz od Koreje je loš dok je dosta očekivano bilo da ih Litvanija dobije.

Što se tiče odnosa sa rivalima u grupi, Angola ima loše iskustvo sa Srbijom. Dobili smo ih 50 razlike 2002. godine a dobili smo ih 50 razlike i 2010. na Mundobasketima. Dobili smo ih i u kvalifikacijama za OI 2016. godine ali tada smo ih dobili 23 razlike. Sa Filipinima i Italijom nisu igrali.

Angola na ovom prvenstvu može eventualno vrebati pobjedu protiv Filipina. Zaista je nerealno očekivati da dobiju Italiju ili Srbiju. Pobjedom protiv Filipina, imali bi kakav takav dostojanstven oproštaj za staru gardu. Mingas, Morais, Sipriano i ostali, donijeli su dva puta osminu finala. Od njih je to i više nego dovoljno.

Da li će nova generacija predvođena Fernandom biti bolja, teško je reći. Ova generacija je nekada i mogla nešto ali sada sem eventualno jedne pobjede, ne može više ništa.